Predavanje: Centar za srpski jezik kao strani — Univerzitet u Novom Sadu

Ja sam Isidora Bjelaković. Radim na odseku za srpski jezik i lingvistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Univerzitetu u Novom Sadu, kao vanredni profesor. Predavanje srpskog jezika kao stranog nije moje primarno predviđenje. Dakle, ja se pre svega bavim istorijom srpsko-književnog jezika, dakle srpskim jezikom 18. i 19. veka. Ovo je moja velika ljubav kojom se bavim poslednjih 20 godina.

Pretpostavljam da je to bio razlog da me pozovu ovde koleginice iz Centra za Srpske kao strani da podelim svoje iskustvo sa vama i kažem nekoliko reči o Centru za Srpske kao strani pri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Da predstavim i svoje koleginice koje sede ovde među vama u publici. Dakle, prvo bih predstavila Jasminu Dražić. Ona je koordinator Centra za Srpski jezik kao strani. Dakle, ukoliko imate nekih pitanja ili želite da se priključite Centru ili letnjoj školi o kojoj ću ja govoriti danas, ona je osoba sa kojom ćete razgovarati ili kontaktirati.

Zamjenik koordinatora centra je koleginica Jelena Iđanović. Ove moje koleginice, pored toga što su uključene u rad Centra za Srpske kao strani, također rade na odseku za srpski jezik i lingvistiku kao vanredni profesori i bave se leksikologijom i sintaksom standardnog srpskog jezika. Da li možete da me pratite? Da, dobro.

Ovu simboličnu tašnu moram da nosim zato što imam bubicu, a nemam gde da zakačim, pa kao u reality programima sad nosim tašnu, ali nema veze, makar je simboličan naslov, mislim da ne smeta. Da počnemo. Dakle, Centar za Srpski jezik kao strani osnovan je pre ravno 17 godina, školske 2002–2003. godine, pri fakultetu, Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Na slici je fotografija fakulteta koji je prisustvovao ovom kratkom, intenzivnom kursu tokom ove nedelje. Ima priliku da vidi kako izgleda naš fakultet.

Primarna delatnost centra odnosi se na to da su studenti u prilici da nauče srpski jezik, ali ne samo srpski jezik, nego i da se upoznaju sa srpskim jezikom, sa srpskom kulturom i nacionalnom istorijom. Dakle, pored toga što organizujemo kurseve srpskog jezika kao stranog, u Centru i u letnjoj školi srpskog jezika koja se organizuje tokom jula i avgusta svake godine, o kojoj ću ja govoriti nešto više kasnije. Studenti su u prilici da se upoznaju i sa istorijom nacionalnom i sa kulturom srpskoga jezika i Republike Srbije.

Kome je namenjen centar? Dakle, ko su naši polaznici? Najpre su to studenti slavističkih studija, odnosno slovenskih jezika, uglavnom iz Evrope, ali i sveta. Pored toga, u poslednje vreme, veliki broj studenata dolazi u okviru jednog od programa razmene studenata u univerzitetskoj mreži poput Erasmusa. To je u Novom Sadu trenutno najpopularnija mreža za razmenu studenata.

Ali smo do sada veoma često imali prilike da radimo sa studentima koji dolaze uglavnom sa univerziteta iz Evrope preko sledećih programa: CEPUS-a iz Nemačke, preko DAD-a, preko TEMPUS-a i drugih programa razmene studenata. Pored toga, trećoj grupi studenata koji pohađaju kurseve srpskog jezika kod nas u centru pripadaju budući studenti Univerziteta u Novom Sadu koji ne studiraju srpski ili slovenski jezik, ali žele da studiraju na Univerzitetu u Novom Sadu.

Oni obično godinu dana pre nego što upišu studije borave u Novom Sadu na tzv. pripremnom kursu gde u toku dva semestra imaju prilike da steknu B2 nivo. To je vrlo intenzivno kako bi mogli da se upišu na Univerzitet u Novom Sadu i studiraju na srpskom jeziku. Pored toga, svi zainteresovani ljudi koji žele da nauče srpski jezik veoma često budu polaznici u našem centru.

Ako me slučajno nešto ne razumete ili treba da ponovim, slobodno mi recite. Pored toga što se organizuje nastava srpskog kao stranog, u centru se veoma često organizuju testiranja za osobe kojima je potrebna diploma ili sertifikat o odgovarajućem nivou poznavanja srpskog jezika. To su ili stranci ili predstavnici manjina u Srbiji. Dakle, veoma često predstavnicima mađarske ili slovačke manjine, ukoliko žele da nađu posao ili upišu fakultet u Novom Sadu ili da se upišu na druge univerzitete u Srbiji, moraju da imaju odgovarajući nivo poznavanja srpskog jezika.

Pomalo je neočekivano i čudno, ali se veoma često suočavamo sa tim da ovi ljudi, budući da žive u zatvorenim i malim sredinama, često ne govore dovoljno dobro srpski. Odnosno, nemaju dovoljnu kompetenciju znanja srpskog jezika i moraju da dođu da polažu kako bi mogli da dobiju posao ili da nastave školovanje u Republici Srbiji.

Pored toga, budući studenti Univerziteta u Novom Sadu iz zemalja u regionu, dakle iz Bosne, iz Crne Gore, iz Hrvatske, moraju prethodno da dobiju sertifikat o poznavanju srpskog jezika. To je zakonom univerzitetu regulisano, bez obzira na to što je reč o veoma bliskim i srodnim jezicima. Program centra, naravno, što je sasvim očekivano, oslanja se na zajednički evropski okvir o učenju jezika i studenti su podeljeni na odgovarajuće nivoe od A1 do C2 nivoa.

Kako bismo zadovoljili ove potrebe učenja jednog jezika kao stranog, kolege moje sa fakulteta i ja učestvovali smo u pripremanju materijala za predavanje Srpski kao strani jezik. Ja sam te publikacije donela kako biste videli učbenike prema kojima radimo. Dakle, najprije bih predstavila prvu knjigu. U pitanju je Naučimo Srpski 1. Dakle, set sa kojim se Majkl upoznao na kursu, koji sadrži knjigu, radnu svesku i CD sa vežbanjima slušanja. Ja ću vam dati da prelistate, ako ste zainteresovani da vidite kako izgleda.

Zatim imamo drugi set sličan ovom. Dakle, na prvom je bila jedna vojvođanska kućica, ovdje su dve zato što je viši nivo. Postoji i simbolika kad je u pitanju ilustracija naslovne strane. Dakle, naučimo srpski 2. Set učbenički koji također sadrži knjigu, radnu svesku i CD sa vežbanjima slušanja. Pogledajte pa podelite i koji se odnosi na B1 i B2. Naravno, u toku nastave mi moramo da se služimo nizom dodatnog materijala kako bi se usvojile odgovarajuće kompetencije iz jezičkih veština.

Nažalost, za C1 i C2 nemamo odgovarajućih učbenika i bojim se da još uvek u Srbiji ni ne postoji odgovarajući uzbrojenik za C1 i C2, što ne znači da mi ne držimo kurseve na ovom nivou. Postoji niz materijala koji je nastao tokom našeg dvodecenijskog rada u centru kojim se kolege služe kako bismo ostvarili ovaj nivo. Treća knjiga koju bih vam predstavila jeste rečnik glagola, autorke Biljane Babić, koleginice također koja radi u centru i sa kojom ćete se dopisivati ukoliko budete bili zainteresovani da dođete u našu letnju školu ili u centar.

U pitanju je rečnik koji se odnosi na sve glagole koji se ponajavljuju u ove dve knjige, sa nizom korisnih informacija o odgovarajućim nastavcima u prezentu, o formi participa, o različitim izuzetcima, sa nizom primera, sa dobro raslojenim značenjima itd. Ono što nam je primarni zadatak tokom rada sa stranim studentima jeste postavljanje komunikativne metode u fokus. Dakle, naš osnovni cilj je da osposobimo buduće govornike srpskog jezika da se služe ovim jezikom u svakodnevnim situacijama.

Međutim, budući da znate da je priroda srpskog jezika flektivna, mi ne možemo pobeći od gramatičkog drila. Dakle, dril je nešto bez čega mi ne možemo, ali uvek pokušavamo da uklopimo ovu vrstu vežbanja sa komunikativnom metodom i da primeri koji se upotrebljavaju u ovim gramatičkim vežbama budu upotrebljivi u svakodnevnim situacijama. Nastava se, naravno, odvija u zgradi fakulteta i ovdje na fotografiji vidite grupu naših studenata u zgradi fakulteta.

Kakve kurse imamo? Dakle, najpre imamo pretpripremni kurs srpskog jezika kao stranog koji traje jedan mesec, veoma je intenzivan, dakle imamo ili četiri ili pet časova dnevno i namenjen je onima koji žele da postignu odgovarajući nivo učenja stranog jezika, a odvija se isključivo u septembru, jer od oktobra kreće akademska školska godina. Ko želi da studira na Univerzitetu u Novom Sadu, a ima odgovarajući nivo poznavanja jezika, onda dođe na ovaj intenzivni kurs, dobije B2 i može da sluša nastavu na srpskom.

Pored toga, postoji i dvosemestralni pripremni kurs koji traje tokom zimskog i letnjeg semestra, dakle tokom jedne akademske godine. On je namenjen budućim studentima na Univerzitetu u Novom Sadu. U trećoj grupi pripadaju odgovarajući semestralni kursevi koji su namenjeni svakom zainteresovanom pojedincu koji želi da dođe i sluša nastavu iz srpskog kao stranog. Naravno, organizujemo i individualne časove.

Tokom jula i avgusta, u trajanju od tri nedelje svake godine, organizuje se Međunarodna letnja škola srpskog jezika, kulture i istorije. Dakle, ovdje je adresa sajta gde možete pronaći druge podatke ukoliko vas zanimaju. Ono što bih posebno naglasila jeste i mogućnost slušanja online kursa koji je osmišljen i pripremljen pre nekoliko godina i odnosi se na A1 i A2 nivo. Dakle, imamo samo ta dva nivoa za online kurseve. Tako da omogućava studentima koji ne borave u Novom Sadu da prate nastavu iz srpskog jezika kao stranog.

Ovo je bila kratka priča o našem centru. Nastaviću razgovor o našoj letnjoj školi jer mislim da treba da joj posvetimo pažnju, a sve informacije možete naći na sledećoj adresi, dakle srpskicrticastrani.com. Kao što sam rekla, tokom jula i avgusta svake godine organizuje se letnja škola srpskog jezika, kulture i istorije. Ako pogledate godinu kada je osnovana, a prvi put je realizovana 1996. godine, onda to znači da je naša letnja škola starija od centra, zato što je centar osnovan 2002. godine.

Dakle, letnja škola ima dužu tradiciju od centra koji je tek kasnije nastao. Ne samo da se u letnjoj školi populariše i širi znanje srpskog jezika, nego se trudimo da promovišemo i srpsku književnost, da upoznajemo naše polaznike sa nacionalnom istorijom, kulturom, umetnošću, modernom umetnošću, dakle filmom i tako dalje.

I ono što je veoma važno jeste da u fokusu letnje škole nije samo jezik. Dakle, studenti dobiju mnogo više od učenja jednog stranog jezika. Škola nudi studentima mogućnost da prošire svoje znanje ili da steknu neko elementarno znanje iz jezika, ali i da dobiju odgovarajuće znanje iz srpske književnosti, kulture i nacionalne istorije. I u tom smislu je organizovana nastava.

Dakle, imamo časove lektorskih vežbanja koje se odvijaju tokom prepodneva. A posle podne, uglavnom predavanja, posete odgovarajućim kulturnim institucijama, predavanja se odnose na istoriju i na književnost.

Koliko traje letnja škola? Letnja škola traje tri nedelje. Imamo nastavu svakog radnog dana. I to pre podne studenti slušaju pet časova lektorskih vežbanja svakog radnog dana, što znači da tokom letnje škole oni odslušaju 75 časova srpskog jezika kao stranog, što pokriva jednosemestralni fond časova. Nastava nije organizovana vikendima. Vikendima se organizuju ekskurzije.

I naravno, kao što i vi to veoma dobro znate, nastava je organizovana u malim grupama od pet do osam polaznika kako bi učenje jednog jezika bilo što efektnije. O čemu je reč na predavanjima koje su posvećene jeziku i nacionalnoj istoriji? Dakle, predavanja se odnose ili na fonologiju i akcentologiju, ili na sintaksu i semantiku, na leksikologiju, na istoriju srpskog jezika, na staroslovenski jezik i srpsko-slovenski jezik.

I to šta će studenti slušati zavisi pre svega od profila studenta. Dakle, studenti se sami na početku škole opredeljuju za neko od ponuđenih predavanja. Pored toga, kada je u pitanju srpska književnost, predavanja su posvećena narodnoj ili usmenoj književnosti, srednjovekovnoj književnosti i savremenoj književnosti.

Naravno, studenti se opet aketiraju na početku letne škole i pokazuju svoja interesovanja. I naravno, postoje organizovana predavanja iz nacionalne istorije o srednjem veku ili o savremenoj istoriji Srba. Ukoliko su zainteresovani tokom letnje škole, studenti mogu da učestvuju i pohađaju kratak kurs folklora u kulturno-umetničkom društvu koje se nalazi pri univerzitetu, i njihov napredak tokom te tri nedelje bude zaista impresivan, tako da na kraju organizujemo neku vrstu predstave gde oni pokažu šta su naučili.

Dakle, to su strani studenti u nacionalnim nošnjama Srba. Nakon ovih 75 časova, studenti koji polože završni test mogu da dobiju pet kredita, i to je veoma važno studentima koji su aktivni studenti na univerzitetima u Evropi, i dobijaju odgovarajući sertifikat o nivou stečenog znanja.

Kao što sam rekla, tokom vikenda i tokom radnih dana, ali i posle podne, organizuju se vanastavne aktivnosti poput ekskurzija, obilaska Novog Sada, Petrovaradinske tvrđave. Veoma često u prostorijama fakulteta puštaju se srpski filmovi, dakle poznati iz novije ili starije kinematografije.

I ponekad organizujemo književne večeri gde se studenti upoznaju sa nekim od savremenih srpskih autora. Svi nastavnici i lektori srpskog jezika su moje kolege koje su zaposlene na filozofskom fakultetu u Novom Sadu i rade na odseku za srpski jezik.

U poslednje vreme smo u mogućnosti da angažujemo i najbolje studente na osnovnim i masterskim studijama koji pokazuju posebno interesovanje za rad sa stranim studentima, i to se pokazalo veoma dobrom praksom.

Ono što bi možda vas također zanimalo jeste mogućnost dobijanja stipendija. Dakle, zahvaljujući autonomnoj pokrajini Vojvodini, svake godine dobijamo izvesna sredstva za nekoliko stipendija, koje obično dajemo ili studentima srbistike na nekom od univerziteta u Evropi, ili studentima slovenskih jezika, ali svako ko želi da se prijavi može da aplicira za dobijanje stipendije ili makar polustipendije od filozofskog fakulteta.

Naša sredstva su veoma ograničena, tako da broj prijava bude mnogo veći, dakle mnogo veći broj studenata traži stipendiju, ali centar nije u mogućnosti da svima izađe u susret i da stipendira boravak tokom letnje škole.

Ono što bih ja na kraju rekla jeste da ste svi, naravno, dobrodošli u našem centru, i ukoliko pokazujete bilo kako interesovanje i želju da poboljšate svoje znanje u pogledu učenja i srpskog jezika kao stranog, ili želite da naučite potpuno nov jezik, dobrodošli ste u našem centru, i nadam se da ćemo uspeti da ostvarimo vaše želje ili ciljeve.

Na kraju bih vam zahvalila i rekla da poželim prijatan boravak. Ne znam još koliko ostajete u Novom Sadu. Nadam se da vam je bilo lepo tokom prethodne nedelje, i volela bih da, ukoliko želite nešto da me pitate, slobodno to sada i učinite, a meni će biti pravo zadovoljstvo da vam odgovorim na pitanja.

Ovdje smo vam doneli neke obeleživače, ili ono što se na srpskom isto kaže bookmarkeri, i promotivni materijal, pa možete uzeti i pogledati. Hvala vam.